Удружење

Милутин Миланковић

Београд

"Осунчавање Земље покорава се неминовном закону,
исто тако тачном као што је Њутнов закон гравитације."

Вести

Превентива и заштита у локалним заједницама

Под слоганом „Припремите се, клима се мења“ Удружење Милутин Миланковић, уз подршку општина Кучево, Крупањ и Удружења бујичара Србије, реализовало је пројекaт Јачање свести и стручног нивоа планских служби локалних заједница ради смањивања негативних утицаја климатских промена којег је суфинансирало Министарство заштите животне средине.

Климатске промене су постале веома озбиљан проблем са потенцијалним последицама које ће, према реалним проценама, имати такав интензитет и честину јављања да ће превазићи могућности друштва и природне средине да им се прилагоде и ублаже њихове последице, уколико се благовремено не предузму потребне мере за смањење ризика и угрожености, а тиме и губитака и штета као последица промењених климатских услова.

Србија се налази у региону у коме ће климатске прмене битно утицати на промене природних система што ће у блиској будућности знатно утицати на расположивост природних ресурса (воде, плодног земљишта, шума, биодиверзитета, енергетике), и тиме представљати лимитирајући фактор у екомомском развоју земље.

Удружење Милутин Миланковић у својој програмској активности посвећује посебну пажњу праћењу и изучавању ове појаве. Активности су првенствено усмерене на разраду метода и поступака за предузимање превентивних и заштитних мера за спречавање негативних последица климатских промена и екстермних временских непогода, као и на подизање јавне свести да се негативне последице могу умањити благовременим предузмањем превентивних и заштитних мера.

Међутим, предузмање превентивних и заштитних мера, које су према садашњим прописима Републике Србије у надлежности локалних и регионалних заједница, захтева бројан и добро обучен и технички опремљен кадар. Нажалост, за сада не постоји организовано школовање таквих кадрова у Србији.

Расписани конкурс Министарства заштите животне средине за доделу финансијских средстава за подршку пројектима цивилног друштва у области заштите животне средине омогућио је да се организовано започне решавање овог проблема.

Удружење Милутин Миланковић међу својим члановима има врло компетентне стручњаке у области климатских промена који су стално у Србији, али и оне који живе и раде у инстрансству али редовно се одазивају на позиве Уруджења да дају свој значајан допринос стављањем на располагање едукациионог и промоционог материјала развијеног у међународним пројектима чији су они били носиоци.

Удружење је предложило, а Министарство прихватило пројекат који се бави организовањем образовних и промотивних активности за подизање нивоа знања и информисаности локалних и регионалних органа ради предузимања превентивних и заштитних мера на спречавању негативних последица климатских промена (суше, поплаве, бујице, ерозије, клизишта, шумских пожара, промена у водном режиму), рационалног коришћења и очувања природних ресурса, као и за оспособљавање локалних и регионалних кадрова који ће бити носиоци активности на реализацији превентивних и заштитних мера.

С обзиром на изабрани садржај семинара за предаваче су одабрани компетентни стручњаци са веома богатим искуством у области климатских промена:

Мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић, дипломирани метеоролог, руководилац пројект, експерт за климатске промене и временске непогоде, дугогодишњи директор Савезног хидрометеоролошког завод, учесник бројних међународних скупова посвећених климатским променама, поред осталих као шеф југословенске делегације на Конференцији у Кјоту, аутор више од 80 научних и стручних радова.

Уводно предавање: Климатске промене од Миланковића до Кјота;

Проф. др Слободан П. Симоновић, редовни професор на Грађевинском факултету Универзитета Западног Онтарија у Канади и директор Инжењерских студија у Институту за смањивање ризика од катастрофалних непогода, један од водећих светских стручњака у области хидротехнике и водно-еколошког инжењерства, објавио преко 350 научних радова и два уџбеник.

Тема: Канадска искуства у подизању локалних капацитета за прилагођавање климатским променама;

Проф. др Чедо Максимовић, редован професор на Империјал Колеџу у Лондону, онивач и руководилац Истрађивачке групе за Урбане Воде на Империал Колеџу и координатор пројекта ЕУ „ Blue Green Dream” (Плаво зелени сан), један је од водећих светских стручњака за област Урбаних вода, објавио 360 радова у међународним часописима и научним скуповима у земљи и свет, аутор, коаутор и уредник 43 књига.

Тема: Нове методе планирања објеката и система за смањивања негативних утицаја климатских промена и временских екстрема - Плаво Зелана Решења (ПЗР) за урбане и руралне средине;

Проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду, ужа научна област ерозија и конверзија земљишта и вода, објавио више од 100 научних радова, учествовао је на изради 115 пројеката и студија, написао универзитетски уџбеник Хидрологија бујичних токова.

Тема: Превенција бујичних поплава и ерозивних процеса као мера ублажавања и прилагођавања на ефекте текућих и очекиваних климатских поремећаја

Мр Милутин Стефановић, председник Удружења бујичара Србије, директор Завода за заштиту од бујица и ерозије у Институту за водопривреду „Јарослав Черни“, специјализовао методе картирања ерозије и истраживање из области бујица и ерозије и кретања наноса, учествовао на преко 150 пројека, објавио 110 научно-стручних радова у међународним и домаћим часописима, књигама и монографијама из области уређења бујица и заштите од ерозије.

Миодраг Савић, подсекретар у Секретаријату за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима Града Београда:

Тема: Обавезе локалне самоуправе у ванредним ситуацијама на основу законске регулативе Републике Србије у области ванредних ситуација изазваних негативним упицајем климатских промена;

Биљана Вранеш, дипломирани метеоролог, уредник емисије о времену на РТС, модератор пројекта.

Тема: Значај правовременог информисања у ванредним ситуацијама.

Пројект је реализован на три локације: уводни семинар је одржан у Београду 09. 10. 2018. године у присторијама Удружења Милутин Миланковић у улици Маршала Бирјузова 53. Семинар за регион Источне Србије је одржан у Кучеву 02. 11. 2018. године у сали Скупштине општине Кучево, а за регион Западне Србије у Крупњу 16. 11. 2018. године у сали Скупштине општине Крупа. Ови региони су због свог положаја и карактеристика рељефа изузетно изложени свим врстама временских и непогодана рекама (суше, поплаве, бујице, ерозије, клизишта) што је био разлог за избор ових региона за одржавање семинара. Наведене општине су биле и партнер у пројекту и учествовале су у покривању трошкова за одржавање семинара.

Захваљујући актуелној проблематици и доброј припреми семинари су изазвали изузетно интересовање тако да је у њиховом раду учествовало око 150 учесника из 25 општина из Београда, Браничевског, Подунавског, Зајечарског, Борског, Мачванског, Колубарског и Златиборског округа. Углавном су то били градоначелници, председници општина и руководиоци служби за рад у ванредим условима. Посебно је значајно присуство представника школа, Црвеног крста, невладиних организација и средстава информисања.

С обзиром да су ови региони у неколико претходних година био изложен непогодским појавама са изузетно високом штетом предавачима је сугерисано да посебну пажњу обрате на промене у физичко-географским и биолошким условима ових региона који су, уз изузетно неповољне метеоролошке услове проузроковали огромне штете. Према мишљењу уводничара, као и учесника у расправи, непланска и нелегална сеча шума, одсуство обнављања шумског фонда, загушења речних токова и пропуста, а посебно одсуство изградње нових и неодржавање постојећих система за спречавање бујица и ерозија су значајно допринели ниво штета. Наведени су примери „добре праксе“ где је показано да и овако катастрофалне појаве могу бити контралисане, а штете знатно умањене.

С обзиром да већина насељених места у овим регионума немају решење пречишћавања отпадних вода то је и излагање о примени нових иновативних метода просторног планирања објеката и система за смањивања негативних утицаја климатских промена и временских екстрема у урбаним и руралним срединама изазвало изузетну пажњу учесника семинара. Непосредно после одржаног семинара неколико градова је показало интересовање и спремност за прихватање нових решења (Голубац, Кучево, Пожаревац, Крупањ, Шабац).

После предавања вођена је веома занимљива расправа у којој су доминирала питања о узроцима катастрофалних поплава 2014. године, да ли су поплаве биле највљене и да ли су штете могле бити умањене. Посебно је била интересантна распрва о начину и презетацији најва од стране Републичког хидрометеоролошког завода. Указано је да се често у средствима информисања појављују информације од ненадлежних институција које, с обзиром на начин интерпретације уносе забуни и довођење у сумњу најве званичног органа. Препоручено је да, када се очекују ванредне ситуације изазване временским непогодама и непогодама на рекама, Републички хидрометеодолошки завод је једина институција која треба да упозори надлежне органе, али и јавности о очекиваним непогодским појавама (време јављања, интензитет, трајање).

У расправам је посебно наглашено да ова проблематика није у потпуности законски регулисана, да локалне и регионалне заједнице нису ни кадровски ни технички оспособљени за благовремено преузимање превентивних и заштитних мера.

43 учесника је кроз анкету дало подршку оваквим акцијама и високо оценили садржај и организацију семинара. Учесници у анкети су подржали ову иницијативу, врло позитивно оценили уводна излагања и предлажу да се с овом акцијом настави, али уз већу подршку државе.

Дискусије на семинарима, а посебно анкета су показале да је јединствен став да ове акције треба наставити. За очекиват је да Министарство заштите животне средине буде један од носилаца активности, али треба очекивати и подршку од регионалних и локалних органа. Удружење Милутин Миланковић ће у оквиру пројекта Припремимо се, клима се мења! наставити са предавањима и семинарима који се одржавају не само у Београду већ на целокупној територији Србије. Посебна пажња биће посвећена изради критеријума и поступака за предузимање превентивних мера у ванредним ситуацијама изазваних климатским променама, изради методологије за откривање и прогнозу екстремних метеоролошких појава и развоју метода за оцену оправданости експлоатације природних ресурса под строгим еколошким критеријумима.

arrow

Информације


За све информације, контакте, актуелности и сазнања поводом дела и рада нашег Удружења, Молимо Вас да нас контактирате путем е-маил адресе:

milankovicm@gmail.com

Такође, можете нас контактирати и путем следећих телефона:

мр Славко Максимовић
+381 (64) 13 57 307
(председник Удружења)

Слободан Стојановић
+381 (63) 71 64 307
(потпредседник Удружења)

Срдачно Вам се захваљујемо !